Za srce i dušu

Marija Kukić
Nisi imao sreće, a sretan si bio.
Nisi htio, ali otišao si
Tamo, blizu i daleko…
Osluškujem ovo jutro.
Promatram beskraj neba…
Ti si tamo, a ipak s nama.

Nisi imao sreće!
Volio si život, ljude,…

više

Dragutin Tadijanović
Izmeđ  dasaka  dvorišne  školske  ograde
Gledam  vojsku  kako  ide  ukorak:

Puceta  sjajna,  žuta,  u  suncu  blistaju;
Sviraju  trublje, žute, sjajne,  svinute;
Udara  bubanj  i  žuti  poklopci.
Prolazi  banda…Na  bijelcu  oficir.

Ej,  da  se  smijem  popet  na  ogradu!…

više

Hannes Wader
Nun Freunde, lasst es mich einmal sagen:
Gut wieder hier zu sein, gut euch zu seh’n
Mit meinen Wünschen, mit meinen Fragen
Fühl’ ich mich nicht allein, gut euch zu seh’n

Wer daran glaubt, alle Gefahren
Nur auf sich selbst gestellt zu übersteh’n
Muss einsam werden und mit den Jahren
Auch an sich selbst zugrunde geh’n…

više

Na međunarodnom festivalu poezije  Mesopotamija 2017. godine natjecali su se s jednom pjesmom  pjesnici iz  Austrije, Australije, Britanije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Danske , Hrvatske, Iraka,  Kazakstana, Kosova, Norveške, Makedonije,  Njemačke, Rumunjske, Sirije, Slovenije, Srbije, Švedske i Tunisa. Pjesme odabranih pjesnika ući će u zajednički zbornik poezije. U zborniku će se naći i 18 pjesama hrvatskih autora, a među njima i pjesma  „Usud“.

Marija Juračić
Nacerena hulja s ožiljkom na licu
promiješala karte označenog špila
kaže; ja sam Usud, nosiš moju klicu
sada ću ti gorda podrezati krila.

Gledam je u oči i točim joj vina
nazdravljam joj drsko; ma radi što želiš
krala sam ti snove, zvuke violina
tamo kuda idem, ti ništa ne dijeliš.…

više

U povodu smrti izvanrednog čovjeka i svećenika, fra Bonaventure Duda (14.01.1924.-03.08.2017.)

(„..I duboko me smiri pjesma, možda jedina, mog nekada učitelja, velikog filozofa i teologa, a mlad je umro – kao Isus, u 33. godini života. Bio je to franjevac, Bonaventura Ćuk (+1941.) Po njemu su mi nadjenuli ime(…)“  fra Bonaventura Duda)…

više

Miroslav Fekete Bičanić
Vani evo
Kiši
Dječače

Kapi
Šapuću
Nešto što
Ne razumijem…

više

(1)

Igor Petrić
ljetno popodne
nigdje šume, nigdje hlada
nigdje nikoga
zovem se vjetar
čekam tvoju kosu

……

više

Igor Petrić
Dozivaš li ikad sadržaje snova u sjećanje?
Dozivaš li me ili sam i ja samo dio sna?
Dok ležiš na postelji od cvijeća, tvoje ruke
drhte, a ti lišena voljnog sudjelovanja
praviš se budna iako spavaš
i nesvjesna progovaraš imena
svih ljudi koje poznaješ
ili ćeš tek upoznati na svom putu,
svojoj stazi,…

više

Marija Juračić
Niman volje, nije fjaka
Oko jidra tek tuge se pletu
Iznad mora, moga mora
Igra pjene opet svira sjetu.

More moje, lipo moje
Ti bi tilo ličit moje tilo
Ali kako sol na ranu stavit
Kako šundrat ono ča je bilo.…

više

Marija Juračić
Ja srce moje zatvorih u kamen
u  njemu sada zatvoren je stih
ne želi dalje, ostaje ko znamen
da sve je privid i odlazak tih.

Svijeće već trnu, a vene cvijeće
te bijele ruže za rastanak naš
plavo i teško spušta se veče
nebeski je slikar odabrao gvaš.…

više